Историја

Историја

Дани у недељи

 Дан је било која од неколико различитих јединица за време. Реч се односи или на период светлости када је Сунце изнад локалног хоризонта или на цео дан који покрива и тамни и светли период.

Седмица (недеља) је јединица за време дужа од дана, а краћа од месеца. Најшире је распрострањена и прихваћена теорија да је седмица настала као временски период између две месечеве мене.

 

Понедељак је први дан у недељи. Назив потиче од чињенице да долази после недеље (по недељи).

 

Уторак је други дан у седмици. Своје име је добио од старословенск речи въторъ што значи други.

 

Среда је трећи дан у недељи. Назив је добио по томе што се налази у  сред недеље.

 

Четвртак је четврти дан у недељи и по томе је добио име.

 

Петак је пети дан у недељи и по томе је добио име.

 

Субота је шести дан у недељи. Добио је име од хебрејске речи shabat (свети одмор) и код Јевреја је дан одмора и последњи дан у недељи.

 

Недеља је седми дан у недељи. Дан је као празник увео римск цар Константин и означио га као општи празник и дан када нико не треба да ради. Име је добио по забрани рада тог дана, односно да тог дана не треба делати – радити.

 

 Називи месеца

 

Календар је уређен начин бројања времена и именовања одређених временских периода, уобичајено дана.

Месец је јединица за време која се користи за календаре, и која је повезана са природним периодом кретањем Месеца на небу.

 

Данашњи календар је потекао из Рима. Римски календар је био мало другачији од данашњег, имао је 10 месеци и година је почињала у марту, а завршавала се у децембру (десети месец у години).

Реформом Јулија Цезара римски календар је добио још два месеца (јануар и фебруар).

 

Јануар је добио име од грчког (Ιανουαριος) и латинског (Iānuārius). Тим именом су га назвали по римском божанству врата и улаза, сунца и светлости – Јанусу.

 

Фебруар је добио име од грчког (Φεβρουαριος), и латинског (februarius). Првобитно значење месеца фебруариуса је било посвећено очишћењу, те је тако у старом Риму био последњи месец у години.

 

Март је добио име по римском божанству рата – Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства.

 

Април је био посвећен римској богињи Венери, а добио је име по грчкој богињи Афродити која је била пандан Венери.

 

Мај је добио име од грчког (Μαίος), и латинског (maius). Првобитно значење месеца maius mensis је било посвећено развоју. У старом Риму је био трећи месец у години, у којем се природа будила, развијала и цветала

 

Јун је добио име од грчког (Ιούνιος), и латинског (Iunius). Име је добио по по римској богињи и краљици неба Јунони (Junon).

 

Јул је добио име од латинског (Iulius). Од реформе Римског календара quintilis (пети месец) назван је по имену императора Јулија Цезара, јер се родио тога месеца

 

Август је добио име од латинског (Augustus – узвишени). Од реформе Римског календара sextilis (шести месец) назван је по имену првог Римског императора Октавијана Августа. Он је додао по један дан месецу августу и јулу (узео их је од фебруара).

 

Септембар је добио име од латинског (september). Месец је назван по septem (седми месец) Римског календара

 

Октобар је добио име од латинског (october). Месец је назван по octo (осми месец) Римског календара.

 

Новембар је добио име од латинског (november). Месец је назван по novem (девети месец) Римског календара.

 

Децембар је добио име од латинског (december). Месец је назван по decem (десети месец) римског календара.

t;fom0ai�� H]p New Roman“,“serif“‘>1190. год. битка на Морави, пораз од Византије

Времеплов кроз историју

Времеплов V разред

 

Праисторија (од појаве човек до 3500. г.п.н.е.)

  • камено доба (старије и млађе доба)
  • метално доба (бакарно, бронзано и метално доба)

 

Историја (3500. г.п.н.е.-до данас)

  • стари век (3500.г.п.н.е.-476.г.н.е)
  • средњи век (476-1492. год)
  • нови век (1492-1918. год)
  • савремено доба (1918-до данас)

 

Блиски исток

  • 1700. г.п.н.е. Хетити створили државу у Малој Азији (нестала око 1200. г.п.н.е.)
  • Феничани створили фонетско посмо
  • 1000. г.п.н.е. досељавање Јевреја на простор Израела (настанак јудаизма)

 

Месопотамија

  • 4000. г.п.н.е. настанак првих градова-држава у Сумеру
  • 3500. г.п.н.е. настало клинасто писмо
  • 2300. г.п.н.е. владар Акада Саргон освојио Сумер
  • 2000. г.п.н.е. владар Вавилон освојио Месопотамију
  • 1800. г.п.н.е. Хамураби донео Хамурабијев законик
  • 1500. г.п.н.е. Асирци освајају Месопотамију
  • 615. г.п.н.е. Вавилон освојио и спалио Ниниву (престоница Асирије)
  • 550. г.п.н.е. Кир образовао државу Персију (данашњи Иран)

–          Персија освојила Месопотамију, Блиски исток, Египат, Малу Азију, Јерменију

 

Стари Египат

  • 3200. г.п.н.е. настали хијероглифи
  • 3000. г.п.н.е. владар Доњег Египта освојио Горњи Египат и ујединио државу
  • 2700. г.п.н.е. почетак Старог краљевства (пирамиде)
  • 2000. г.п.н.е. почетак Средњег краљевства
  • 1700. г.п.н.е. Хикси освојили Египат
  • 1550. г.п.н.е. Ахмозе основао Ново краљевство (освојио Нубију и Левант)
  • VII в.п.н.е. Асирија освојила Египат
  • VI в.п.н.е. Персија освојила Египат
  • 332. г.п.н.е. Александар Велики освојио Египат

 

Стара Грчка

 

Крит, Микена и Хомерово доба

  • 2 м.п.н.е. на Криту настала Критска цивилизација

–          настало линеарно писмо

  • 1500. г.п.н.е. насељавање Ахајаца (грчко племе) на Пелопонез
  • XVI-XI в.п.н.е. Микенско доба

–          1450. г.п.н.е. Микењани напали Крит

–          1200. г.п.н.е Тројански рат

  • XI в.п.н.е. насељавање Јонаца, Еолаца и Дораца (грчка племена)
  • XI в.п.н.е. Дорци уништили Микену
  • XI-VIII в.п.н.е. Хомерово доба
  • 776. г.п.н.е. одржане прве Олимпијске игре

 

Спарта и Атина

  • средином VIII в.п.н.е. на простору Грчке настају полиси (градови-државе)
  • IX в.п.н.е. настаје Спарта
  • IX в.п.н.е. настаје Атина (прва демократска држава)

–          VI в.п.н.е. Солонове реформе у Атини

–          500. г.п.н.е. Клистенове реформе у Атини

 

Грчко-Персијски рат (490-449. г.п.н.е.)

  • 490. г.п.н.е. поход Персије на Грчку
  • 490. г.п.н.е. битка на Маратонском пољу
  • 480. г.п.н.е. Термопилска битка и битка код Саламине
  • стварање Делског поморског савез

 

Пелопонески рат (431-403. г.п.н.е.)

  • опсада Атине
  • експедиција Атине на Сицилију

 

Хеленизам

  • 338. г.п.н.е. Филип II у бици код Херонеје поразио Грке и постао хегемон Грчке
  • 336. г.п.н.е. убијен Филип II
  • 336-323. г.п.н.е. Александар Велики

334. г.п.н.е. битка на Гранику

  • 333. г.п.н.е битка код Иса
  • 332. г.п.н.е. освојио Египат
  • 331. г.п.н.е. битка код Гаугамале (крај Персијског царства)
  • поход на Индију
  • 323. г.п.н.е умро у Вавилону

 

Стари Рим

  • 753. г.п.н.е. основан град Рим
  • 756-509. г.п.н.е. Рим у доба краљева

подела на патриције и плебејце, појава народних трибуна

  • 509-30. г.п.н.е. Рим у доба републике
  • освјање Италије
  • 264-146. г.п.н.е. Пунски ратови (освојена северна Африка и Шпанија)
  • освајање Балкана, Мале Азије, Блиског истока, Галије…
  • 44. г.п.н.е. у Сенату убијен Гај Јулије Цезар
  • 30. г.п.н.е. освојен Египат
  • 27. г.п.н.е-476. г.н.е. Рим у доба царства
  • 27. г.п.н.е-14. г.н.е. Октавија Агуст завео принципат
  • 27. г.п.н.е. добио титулу Август
  • рођење Исуса Христа
  • 284. г.н.е. Диоклецијан завео доминат
  • 306-337. г.н.е. Константин Велики
  • 313. г.н.е. Милански едикт
  • 330. г.н.е. основан Константинопољ
  • 391. г.н.е. Теодосије прогласио хришћанство за званичну религију царства
  • 395. г.н.е. Теодосије поделио Римско царство на источно (престоница Константинопољ) и западно (престоница Рим)
  • 410. г.н.е. Готи опљачкали Рим
  • 455. г.н.е. Вандали опљачкали Рим
  • 476. г.н.е. варварски војсковођа Одоакар збацио последњег римског цара са престола

Времеплов VI разред

Велика сеоба народа

  • 375. год. продор Хуна у Европу
  • IV век почетак Велике сеобе (Германи и Словени)
  • 434-453. год. Атила, врхунац хунске власти
  • 476. год. пад Рима и Западног римског царства
  • VI век досељавање Авара у Панонску низију
  • VII век насељавање Бугара у Тракију
  • IX век сеоба Нормана и Мађара (крај сеобе)

Византија (Источно римско царство)

  • 330. год. цар Константин подигао Константинопољ (Цариград, Инстанбул)
  • 527-565. год. владавина Јустинијана (врхунац Иточног римског царства)
  • VI век напади Јужних Словена на границе Византије
  • 610-641. год. цар Ираклије, досаљавање Срба и Хрвата на Балкан
  • VII век напад Арапа
  • 976-1025. год. владавина Василија II, освајање Балкана и покрштавање Словена
  • 1054. год. Велика шизма (расцеп), подела хришћансва на православце и католике

Франачка

  • 768-814. год. цар Карло Велики, врхунац Франачке
  • 843. год. подела Франачке на три дела (Немачка, Италија, Француска)

Ислам

  • 570-632. год. Мухамед, основач ислама
  • 622. год. Мухамед прешао из Меке у Медину (почетак рачунања времена по исламском календару)
  • до 711. год. муслимани освојили Блиски исток, Месопотамију, Персију, северну Африку, Пиринејско полуострво
  • VIII век подела на три дела са престоницама у Багдаду, Каиру и Кордоби

Насељавање Словена на Балкнаско полуострво

  • средином VI века почиње трајно насељавање Словена на Балкан
  • до почетка VII века Словени населили цео Балкан (досељавање Срба и Хрвата)
  • 626. год. Словени и Авари напали Константинопољ

Јужни Словени у раном средњем веку

  • VII век – 820. год. Кнежевина Карантија
  • 910-930. год. краљ Томислав, врхунац Хрватске

–          1102. год. Угарска освојила Хрватску, крај независне Хрватске

  • 893-927. год. цар Симеон, врхунац Бугарске
  • 1014. год. Византија униптила Самуилову државу
  • IX век Ћирило и Методије створили глагољицу, а Климент и Наум ћирилицу

Српске земље од VII до XII века (Рашка (Србија), Босна, Дукља (Зета), Травунија, Захумље, Паганија )

  • 950. год. владавина кнеза Часлава (један од првих поменутих српских владара)
  • 1035. год. владар Дукље кнез Стефан Војислав подигао устанак против Византије

–          1042. год. нови устанак кнеза Стефана Војислава, независност

  • 1077. год. кнез Михаило добио од папе краљевску круну
  • његов син Бодин освојио Захумље, Травунију, Рашку и Босну
  • XII век јачање Рашке

Усопон средњовековних монархија

  • XI век сукоб немачког цара Хајнриха IV и папе Гргура VII
  • 1215. год. енглески краљ Јован издао Велику повељу слобода

Крсташки ратови (1095-1270)

  • 1095-1099. год. Први крсташки рат

–          1095. год. сабор у Клермону

–          1099. год. крсташи освојили Јерусалим

  • 1204. год. крсташи у Четвртом крсташком рату освојили Цариград

Србија у доба Немањића

  • 1166-1196. год. велики жупан Стефан Немања

–          освојо делове северне Албаније, простор око Велике Мораве и делове Косова

–          1190. год. битка на Морави, пораз од Византије

–          на Атосу подигао манастир Хиланда

  • 1196-1227. год. велики жупан (краљ) Стефан Првовенчани

–          1217. год. од папе добио краљевску круну (Србија постала краљевина)

–          1219. год. Свети Сава у Никеји добио аутокефалност српске цркве која је постала архиепископија, а он први архиепископ

  • 1227-1234. краљ Радослав

–          збачен са власти због сарадње са Епиром

  • 1234-1243. краљ Владислав

–          збачен са власти због сарадње са Бугарском

  • 1243-1276. краљ Урош

–          долазак рудара Саса и привредни успон Србије

  • 1276-1282. год. краљ Драгутин

–          повуко се са власти на сабору у Дежеву после несреће у лову

  • 1282-1321. краљ Милутин

–          Освојио Македонију, Браничево,а од Угарске је његов брат Драгутин добио Београд (први пут ушао у састав Србије)

  • 1321-1331. год. Стефан Дечански

–          1330. год битка код Велбужда, Србија победила Бугарску

  • 1331.1355. год. краљ (цар) Душан

–          Освојио Епир, Тесалију, Серску област, Албанију

–          1346. год. на сабору у Скопљу се крунисао за цара Срба и Грка

–          српска архиепископија постала патријаршија

–          1349. год. на сабору у Скопљу донет Душанов законик

  • 1355-1371. год. цар Урош (последњи Немањић)

–          за краља и наследника крунисан Вукашин Мрњавћевић

Босна

  • 1180-1204. год. бан Кулин
  • 1314-1353. год. бан Стјепан II Контоманић, ширење Босне
  • 1353-1391. год. бан (краљ) Твртко I Контоманић

–          1377. год. се крунисао двоструким венцем, односно краљем Срба и Босне

Деспотовина Србија

  • 1371. год. битка на Марици између Османлија и браће Мрњавчевић (пораз)
  • 1371-1389. год. кнез Лазар Хребељановић

–          освајањем проширио своју област да обухвата простор око три Мораве

–          28. јун 1389. год. битка на Косову

  • 1391/92. год. Османлије освојиле Скопље
  • 1395. год. краљ Марко Мрњавчевић и Константин Драгаш погинули у бици на Ровинама
  • 1389-1427. кнез (деспот) Стефан Лазаревић

–          1402. год. добио титулу деспота у Цариграду

  • 1427-1456. год. деспот Ђурађ Бранковић

–          1430. год. подигао град Смедерево (престоница Србије)

–          1439. год. Османлије привремено освојиле Србију

–          1444. год. обновљена деспотовина Србија

Османлијско освајање Балкана

  • 1453. год. Османлије заузеле Цариград
  • 1459. год. Османлије освојиле Србију и ушле у Смедерево
  • 1463. год. Османлије освојиле Босну
  • 1496. год. Османлије заузеле област Црнојевића (Црна Гора)

Времеплов VII разред

Нови век

Велика географска окрића

  • 1450. год. Гутемберг измислио штампаћу машину
  • 1487. год. Бартоломео Дијау допловио до Рта добре наде
  • 1492. год. Кристофер Колумбо открио Америку
  • 1498. год. Васко де Гама стигао до Индије
  • 1519-1521. год. Фернандо Магелан опловио свет
  • 1519-1533. год. шпански освајачи Кортес и Пизаро униптили Инке и Астеке

Реформација и противреформација

  • 1517. год. Мартин Лутер изнео своје противљење у 95 теза у којима је тражио реформу
  • 1534. год. краљ Хенри VIII створио англиканску цркву
  • 1534. год. у Шпанији Игњацио де Лојола основао монашки ред Дружба Исусова (језуити – исусовци) – почетак противреформације
  • 1541. год. Жан Калвин почео да проповеда своје учење
  • 1618-1648. год. Тридесетогодишњи рат
  • 1648. год. Вестфалски мир (протестантизам изједначен са римокатоличком вером на простору целе Западне Европе)

Русија

  • 1480. год. Русија се ослободила татарског ропства
  • 1533-1584. год. Иван IV Грозни (Русија постала царевина)
  • 1613. год. на престо долази династија Романов
  • 1682-1725. год. Петар I Велики (модернизација Русије, престоница Санкт Петербург)
  • 1762-1796. год. Катарина II (освојила Крим)

Енглеска револуција

  • 1642-1649. год. грађански рат у Енглеској
  • 1649. год. погубљен Чарлс I, Енглеска постала република
  • 1649-1658. год. владавина лорда протектора Оливера Кромвела
  • 1679. год. донет закон о забрани хапшења и задржавања људи у затвору без судског налога
  • 1689. год. донета Декларација права, Парламент осигурао превласт
  • 1707. год. уједињење Енглеске и Шкотске у Велику Британију
  • 1713. год. Британци заузели Гибралтар

Османско царство

  • 1453. год. Османско царство освојило Цариград
  • 1520-1566. год. Сулејман I Вличанствени (врхунац Османског царства)
  • 1526. год. битка на Мохачу
  • 1571. год. битка на Лепанту
  • 1571-1606. год. Дуги рат

Хабзбуршко царство

  • почетком XVI века образована Војна крајина
  • 1630. год. Влашки статут
  • 1683-1699. год. Бечки рати

–          1683. год. Османлије опселе Беч

–          1688. год. Хабзбурзи освојили Београд

–          1689. год. Хабзбурзи освојили Скопље

–          1690. год. Велика сеоба Срба, предводио је патријарх Арсеније III Црнојевић

–          1699. год. Карловачки мир

  • 1708. год. основана Карловачка митрополија
  • 1716-1718. рат Аустрије и Османлија

–          1718. год. Пожаревачки мир, створена Краљевина Србија

  • 1737-1739. год. рат Аустрије и Османлија

–          1739. год. Београдкси мир, крај Краљевине Србије

–          1739. год. Друга сеоба Срба, предводио је патријарх Арсеније IV Јовановић

  • 1788-1791. год. последњи рат Аустрије и Османлија
  • 1881. год. укинута Војна крајина

Пећка патријаршија

  • 1557. год. обновљена Пећка патријаршија (први патријарх Макарије Соколовић)
  • 1594. год. устанак Срба у Банату (на Врачару спаљене кости светог Саве)
  • 1766. год. укинута Пећка патријаршија

Америчка револуција

  • 1773. год. Бостонска чајанка
  • 1776. год. Конгрес у Филаделфији, изгласана Декларација о независности Сједињених Америчких Држава
  • 1776-1783. год. Рат за независност САД
  • 1787. год. донет Амерички устав
  • 1790. год. саграђена нова престоница Вашингтон
  • 1823. год. САД усвојиле Монроову доктрину
  • 1846-1848. год. рат САД и Мексика
  • 1840-1860. год. колонизација до обале Пацифика
  • 1861-1865. год. грађански рат у САД (Север против Југа)

Француска револуција

  • 1715. – 1774. год. Луј XV
  • 1774. – 1792. год. Луј XVI
  • мај 1789. год. Луј XVI сазвао Скупштину сталежа, представници трећег сталежа прогласили Народну скупштинум која је касније (1791. год.) донела Устав и прогласила се Уставотворном скупштином
  • јул 1789. год. побуњеници заузели Бастиљу
  • август 1789. год. скупштина укинула феудализам и усвојила Декларацију о правима човека и грађанина
  • 1792. год. проглашена република
  • 1793. год. на гиљотини погубљени краљ и краљица
  • 1793-1794. год. владавина Максимилијана Робеспјера (владавина терора)

Наполеон

  • 1795. год. власт у Француској преузима Директоријум (петочлано управно тело)
  • 1796-1797. год. победе Наполеона нд Аустријом
  • 1799. год. после експедиције у Египту Наполеон се враћа у Француску
  • новембар 1799. год. Наполеон извео државни удар, укинуо Директоријум и увео трочлани Конзулат
  • 1800. год. Наполеон постао диктатор
  • 1804. год. Наолеон се прогласио за цара
  • 1805. год. поморска битка код Трафалгара и битка код Аустерлица
  • донет Грађански законик и Наполеонов кодекс
  • 1805-1809. год. Наполеон освојио Пруску, Холандију, Белгију, Апенинско полуострво, средњу Италију
  • 1812. год. поход на Русију
  • 1813. год. битка код Лајпцига
  • 1814. год. Наполеон прогнан на острво Елбу
  • 1814-1815. год. Бечки конгрес, стварање Свете алијансе
  • март 1815. год. Наполеон се вратио у Француску
  • 1815. год. битка код Ватерлоа
  • 1821. год. умро на острву Света Јелена

Револуције 1848/49. год. Пролеће народа

  • 1848/49. год. Пролеће народа у Аустрији, Немачкој, Мађарској
  • Створено Војводство Србија и Тамишки Банат (укинуто 1860. год)
  • 1848-1850. год. у Француској основана Друга република
  • 1852-1870. год. Луј-Наполеон основао Друго царство
  • 1867. год. Хабзбуршка монархија прерасла у Аустро-Угарску

Уједињење Италије

  • 1852. год. Камило Кавур постаје први министар Пијемонта
  • 1859. год. Пијемонт после рата са Аустријом припојио Ломбардију
  • 1860. год. експедиција Ђузепеа Гарибалдија на Краљевину Двеју Сицилија
  • 1861. год. у Торину проглашена Краљевина Италија
  • 1866. год. после Пруске победе над Аустријом Венеција припојена Италији
  • 1870. год. после Пруске победе над Француском Папска држава припојена Италији, Рим постао главни град, оснивање Ватикана

Уједињење Немачке

  • 1862. год. Ото фон Бизмарк постао канцелар Пруске
  • 1866. год. битка код Садове, Пруска победа над Аустријом

–          Створена Севернонемачка конфедерација

  • 1870. год. битка код Седана, победа Пруске над Француском
  • јануар. 1871. год. у Версају проглашено Друго немачко царство

Источно питање

Источно питање

  • 1774. год. Кучук-кајнарџијски мир
  • 1821-1829. год. устанак у Грчкој, Грчка постала прва независна држава на Балкану
  • 1839. год. Хатишериф од Гилхане
  • 1853-1856. год. Кримски рат
  • 1862. год. уједињење Влашке и Молдавије у аутономну Румунију
  • 1875-1878. год. Невесињска пушка
  • 1878. год. настала аутономна Бугарска

Први српски устанак (1804-1813)

  • 1788-1791. год. рат Аустрије и Осмаског царства (устанак Коче Анђелковића
  • 1791. год. Свиштовски мир, Срби у Београдском пашалуку добили амнестију и одређене привилегије
  • почетак 1804. год. Сеча кнезова
  • 15. фебруар 1804. год. на скупу у Орашцу одлучено да се подигне буна и за вођу изабран Ђорђе Петровић
  • 1805. год. битка на Иванковцу
  • 1805. год. устаници основали Правитељствујушчи совјет
  • 1806. год. битка на Мишару и Делиграду
  • јануар 1807. год. ослобођен Београд, Срби одбили Ичков мир
  • 1809. год. битка на Чегру (погинуо Стеван Синђелић)
  • 1811. год. устаници основали Совјет
  • 1812. год. Букурешки мир
  • лето 1813. год. Османлије поново освојиле Београдски пашалук и сломиле буну

Други српски устанак (1815)

  • јесен 1814. год. Хаџи Проданова буна
  • пролеће 1815. год. на празник Цвати на скупу у Такову одлучено да се подигне буна и за вођу изабран Милош Обреновић
  • 1815. год. битке на Љубићу, Палежу, Дубљу
  • 1815. год. договор Милоша Обреновића и Марашли Али-паше о престанку устанка

Прва владавина Милоша и Михаила Обреновића

  • 1817. год. по повратку у Србију убијен Ђорђе Петровић
  • 1830. год. хатишерифом Србија добила аутономију
  • 1833. год. Србији враћено шест нахија
  • 1835. год. одлуком кнеза Милоша у Србији укинут феудализам
  • 1835. год. Милетина буна против самовоље Милоша
  • 1835. год. Сретењски устав
  • 1837. год. основана Војна школа (1850. Год прерасла у Војну академију)
  • 1838. год. Србија добила Турски устав
  • 1838. год. основа Лицеј (1863. год. постао Велика школа)
  • 1839. год. Милош се повука са власти у корист сина Милана (умро 1840. год)
  • 1840-1842. год. кнез Михаило Обреновић

Уставобранитељи (1842-1858)

  • 1842-1858. год. кнез Александар Карађорђевић
  • 1841. год. Београд постао престоница Србије
  • 1842. год. основано Друштво српске словености
  • 1844. год. усвојен Грађански законик
  • 1844. год. основан Народни музеј
  • 1844. год. Илија Гарашанин написао Начертаније
  • 1851. год. основано Народно позориште
  • 1858. год. Светоандрејска скупштина, пад кнеза Александра и уставобранитеља
  • 1858-1860. год. друга владавина кнеза Милоша Обреновића

Кнез Михаило Обреновић (1860-1868)

  • 1862. год. инцидент на Чукур-чесми у Београду (исељење османске војске из Србије)
  • 1866-1868. год. створен Први балкански савез
  • 1868. год. кнез Михаило убијен на Кошутњаку

Кнез Милан Обреновић (1868-1889)

  • 1868-1872. год. влада намесништво
  • 1869. год. донет Намеснички устав
  • 1875-1878. год. Невесињска пушка (устанак у Босни и Херцеговини)
  • 1876-1877. год. Први рат са Турском (пораз Србије)
  • 1877-1878. год. Други рат са Турском (победа Србије)
  • 1878. год. Берлински конгрес
  • 1878. год. Србија добила независност

Црна Гора

  • Од 1696. год. митрополити су из породице Петровић Његош

Петар II Петровић Његош (1830-1851)

  • 1847. год. написао Горски вијенац
  • 1831. год. основао Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски

Књаз Данило (1851-1860)

  • 1855. год. донео Законик Данила Првог
  • 1858. год. битка на Грахову
  • 1860. год. погинуо у атентату у Котору

Никола Петровић Његош (1860-1910)

  • 1878. год. Црна Гора добила независност
  • 1910. год. прогласио се за краља

Времеплов VIII разред

Свет и Европа почетком XX века

  • 1869. год. прокопан Суецки канал
  • 1879. год. настао савез Централних сила (Немачка, Аустро-Угарска, Италија од 1882. год)
  • 1882. год. Британија освојила Египат
  • 1907. год. настао савез Антанта (Велика Британија, Француска, Русија)

Србија и Црна Гора 1878-1912. год.

Милан Обреновић (1868-1889)

  • 1868-1873. год. уместо малолетног Милана влада намесништво
  • 1869. год. донет устав (Намеснички устав)
  • 1875-1878. год. Велика источна криза (Невесињска пушка) – рат Србије и Турске
  • 1878. год. Берлински конгрес

–          независност Србије

–          територијално проширење (припојени Нишки, Топлички, Пиротски и Врањски округ)

  • 1881. год. Тајна конвенција и трговински уговор Србије и Аустро-Угарске
  • 1881. год. оснивање странака у Србији (Либерална, Напредна, Радикална)
  • 1882. год. Србија постала краљевина
  • 1883. год. Тимочка буна
  • 1884. год. изграђена пруга Београд-Ниш
  • 1885. год. рат Србија – Бугарска
  • 1888. год. донет нови устав
  • 1889. год. абдикација краља Милана Обреновића

Александар Обреновић (1889-1903)

  • 1889-1893. год. уместо малолетног Александра влада намесништво
  • 1893. год. Александар збацио намеснике, прогласио се пунолетним и преузео власт
  • 1900. год. венчање Александра и Драге Машин
  • 1903. год. Мајски преврат (убиство краља и краљице)

 

Петар I Карађорђевић (1903-1921)

  • 1903. год. враћен устав из 1888. год.
  • 1904. год. створена Самостална радикална странка
  • 1905. год. основан Београдски универзитет
  • 1906. год. пензионисање појединих официра који су учествовали у Мајском преврату
  • 1906-1911. год. Царински рат Аустро-Угарске и Србије
  • 1908-1909. год. Анексиона криза
  • 1909. год. абдикација кнеза Ђорђа Карађорђевића

Никола Петровић Његош (1960-1918)

  • 1860-1918. год. кнез (краљ од 1910.год) Никола Петровић Његош
  • 1878. год. независност, територијално проширење и излаз на море од Бара до Улциња
  • 1905. год. кнез Никола донео устав (Октроисан устав)
  • 1910. год. Црна Гора постала краљевина

Срби у Аустро-Угарској

  • 1848/49-1860. год. Војводство Србија и Тамишки Банат
  • друга половина XIX  века, основање политичких партије Срба (Српска народна слободоумна странка, Српска странка на приморју, Српска самостална странка)
  • 1881. год. укинута Војна крајина
  • 1882 – 1903. год. Калајев режим у Босни и Херцеговини
  • 1905. год. српско-хрватска коалиција
  • 1908. год. Великоиздајнички процес против Срба у Загребу
  • 1912. год. укинута српска народно-црквена аутономија

Балкански ратови

  • март 1912. год. потписан савез Србија – Бугарска
  • мај 1912. год. потписан савез Бугарска – Грчка
  • септембар 1912. год. потписан савез Србија – Црна Гора (створен Балкански савез)

Први балкански рат

  • 8. октобар 1912. год. Црна Гора објавила рат Османском царству
  • 23. и 24. октобар 1912. год. Кумановска битка
  • 28. новембар 1912. год. створена независна Албанија
  • 30. мај 1913. год. Лондонски мир (крај Првог балканског рата)

Други балкански рат

  • 29-30. јун 1913. год. почела битка на Брегалници (напад Бугарске на Србију)
  • 10. август 1913. год. Букурештански мир (крај Другог балканског рата)

Први светски рат (1914-1918. год)

  • 28. јун 1914. год. у Сарајеву Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда (Сарајевски атентат)
  • 28. јул 1914. год. Аустро-Угарска објавила рат Србији (почетак Првог Светског рата)

Ратна 1914. год.

  • август 1914. год. Церска битка (Балканси фронт)
  • септембар 1914. год. битка на Марни (Западни фронт)
  • септембар 1914. год. офанзива Русије против Немачке (Источни фронт)
  • новембар 1914. год. Колубарска битка (Балканси фронт)

Ратна 1915. год.

  • април 1915. год. Лондонски уговор (Италија приступила Антанти)
  • април – септембар 1915. год. десант на Галипоље
  • октобар 1915. год. напад Аустро-Угарске и Немачке на Србију (Балкански фронт)

Ратна 1916. год.

  • јануар 1916. год. Мојковачка битка (Балкански фронт)
  • 16. јануар 1916. год. капитулација Црне Горе
  • фебруар 1916. год. битка за Верден (Западни фронт)
  • јул 1916. год. битка на Соми (Западни фронт)
  • лето 1916. год. офанзива Русије на Аустро-Угарску
  • јесен 1916. год. Румунија ушла у рат на страни Антанте
  • јесен 1916. год. битка на Кајмакчалану и Битољу (Солунски фронт)

Ратна 1917. год.

  • март 1917. год. Фебруарска револуција у Русији, Русија постала република

–          април 1917. год. вођа бољшевика Лењин се вратио у Русију

–          новембар 1917. год. Октобарска (бољшевичка) револуција у Русији

–          Декрет о миру (мир у Брест-Литовску) и Декрет о земљи

–          1917-1920. год. Грађански рат у Русији

  • мај 1917. год. немачка подморница потопила амерички брот Лузитанију
  • април 1917. год. Сједињене Америчке Државе ушле у рат на страни Антанте

Ратна 1918. год.

  • лето 1918. год. офанзива Антанте на Западном фронту
  • 15. септембар 1918. год. српска војска пробила Солунски фронт
  • септемба -новембар 1918. год. капитулација Бугарске, Османског царства и Аустро-Угарске
  • 1. Новембар 1918. год. ослобођен Београд
  • 11. новембар 1918. год. потписано примирје са Немачком (крај Првог светског рата) – државни празник Дан примирја у Првом светском рату
  • 1919-1920. год. мировна конференција у Версају

Стварање Југославије

  • 7. децембар 1914. год. Нишка декларација
  • април 1915. год. у Паризи основан Југословенски одбор
  • јул 1917. год. Крфска декларација
  • октобар 1918. год. у Загребу Основано Народно вијеће Државе Словенаца, Хрвата и Срба
  • новембар. 1918. год. уједињење Војводине и Црне Горе са Србијом
  • 1. децембар 1918. год. проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Међуратни период

  • фебруар 1919. год. основана Лига (Друштво) народа
  • 1920/21. основана Мала Антанта (Краљевина СХС, Румунија, Чехословачка)
  • 1922. год. фашисти Бенита Мусолинија преузели власт у Италији
  • 1922. год. створен Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР)
  • 1924. год. после смрти Лељина на власт у СССР-у долази Стаљин
  • 1929. год. Велика светска економска криза
  • 1931. год. Јапан напао Кину
  • јануар 1933. год. Адолф Хитлер постао канцелар Немачке
  • 1936. год. Немачка и Јапан основали Антикомитерни пакт
  • 1936-1939. год. Грађански рат у Шпанији
  • 1938. год. Немачка извршила аншлус (припајање) Аустрије
  • 1939. год. Италија окупирала Албанију
  • август 1939. год. споразум Рибентроп-Молотов (између Немачке и СССР-а)

Краљевина СХС/Југославија

  • децембар 1918. год. образован Министарски савет (са Стојаном Протићем на челу)
  • април 1919. год. у Београду основана Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)

–          1920. год. мења назив у Комунистичка партија Југославије (КПЈ)

  • јула 1920. год. усвојен назив државе Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
  • до 1920. год. формиране политичких странака:

–          Народна радикална странка – Никола Пашић

–          Демократска странка – Љубомир Давидовић

–          Хрватска републиканска сељачка странка (од 1925. год. Хрватска сељачка странка) – Стјепан Радић

–          Словенска људска странка – Антон Корошец

–          Југословенска муслиманска заједница – Мехмед Спахо

  • децембар 1920. год. влада донела Обзнану, одлука о забрани рада КПЈ
  • 28. јун 1921. год. одржана Уставотворна скупштина
  • 28. јун 1921. год. КПЈ покушала атентат на регента Александра
  • јул 1921. год. донет Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, забрана КПЈ
  • август 1921. год. умире краљ Петар I и на чело државе долази Александар Карађорђевић
  • 1922. год. венчање Александра и румунске принцезе Марије

Краљевина Југославија (1929-1941)

  • јун 1929. год. Пуниша Рачић пуцао на посланике ХСС и убио два, а ранио пет посланика
  • 6. јануар 1929. год. краљ Александар објавио прокламацију (престанак важења устава и распуштање Народне скупштине) – државни удар (Шестојануарска диктатура)
  • октобар 1929. год. држава мења назив у Краљевина Југославија
  • октобар 1929. год формирано девет бановина и Управа града Београда
  • септембар 1931. год. краљ Александар донео устав који је добио назив Септембарски (Октроисани) устав
  • 9. октобар 1934. год. краљ Алекснадар убијен у Марсеју
  • 1934-1941. год. државом уместо малолетног краља Петра II управља намесништво (кнез Павле, Иво Перовић и Раденко Станковић)
  • 1935-1939. год. после избора владу формирао Милан Стојадиновић, вођа Југословенске радикалне заједнице (потписао Конкордат, сарадња са Немачком, Француском, Британијом, привредни раст земље)
  • август 1939. год. споразум председника владе Драгише Цветковића и вође ХСС-а Влатка Мачека о формирању Бановине Хрватске

Други светски рат 1939-1945. год.

Ратна 1939. год.

  • септембар 1939. год. Немачке снаге напале Пољску – СССР напада Пољску
  • новембар 1939. год. СССР напао Финску (рат до марта 1940. год.) и окупирао Летванију, Летонију и Естонију

Ратна 1940. год.

  • април и мај 1940. год. Немачка окупирала Данску
  • јун 1940. год. Немачка окупирала Норвешку, Белгију и Холандију и Француску
  • јун 1940. год. Италија напала британске снаге у Африци
  • лето 1940. год. ваздушни напади Немачке на Британију
  • септембар 1940. год. Немачка, Италија и Јапан основале Тројни пакт или Силе осовине
  • до краја 1940. год. Тројном пакту приступиле Мађарска, Румунија, Словачка и Бугарска (1941. год)

Ратна 1941. год.

  • април 1941. год. Немачка окупирала Југославију и Грчку
  • 22. јун 1941. год. Немачка напала СССР (план Барбароса)

–          1941. – 1944. год. опсада Лењинграда

–          новембар 1941. год. – јул 1942. год. битка код Севастопоља

  • август 1941. год. Винстон Черчил и Френклин Рузвелт потписали Атлантску повељу
  • 7. децембар 1941. год. напад Јапана на Перл Харбур, улазак САД у рат

Ратна 1942. год.

  • 1. јануар 1942. год. САД, СССР, Британија, Кина и још 22 савезничке државе потписале Вашингтонску Декларацију Уједињених народа – Антифашистичка коалиција
  • 1942. год. битка код Ел Аламејна (Афричко ратиште)
  • 1942. год. војска САД и Британије потиснула снаге Силе осовине до Туниса
  • јун 1942. год. битка код Мидвеја (Пацифичко ратиште)

–          1942-1944. год. борбе САД и Јапана око Нове Гвинеје

  • август 1942. год. – јануар 1943. год. битка код Стаљинграда

Ратна 1943. год.

  • јул 1943. год. битка код Курска (највећа тенковска битка)
  • јул и август 1943. год. искрцавање британских и америчких снага на Сицилију
  • 8. септембар 1943. год. капитулација Италије
  • новембар 1943. год. конференција у Техерану (Черчи, Стаљин, Рузвелт)

Ратна 1944. год.

  • април 1944. год. ослобођена Бурма (Пацифичко ратиште)
  • мај 1944. год. битка код Монте Касина
  • јун 1944. год. британске и америчке снаге освајају Рим
  • 6. јун 1944. год. почело искрцавање савезника у Нормандију (операција Оверлорд – „Дан Д”)
  • јул 1944. снаге СССР-а дошле до Варшаве (устанак у Варшави)
  • август 1944. год. савезници ослободили Париз
  • август 1944. год. битка код острва Гуам (Пацифичко ратиште)

–          1944-1945. год. борбе на Филипинима

Ратна 1945. год.

  • јануар 1945. год. војска СССР-а ослободила Варшаву
  • фебруар 1945. год. конференција на Јалти (Черчи, Стаљин, Рузвелт)
  • фебруар-март 1945. год. битка код Иво Џиме (Пацифичко ратиште)
  • март 1945. год. војске Британије и САД ушле у Немачку
  • 25. април 1945. год. снаге САД и СССР-а су се састале не реци Лаби
  • 27. април 1945. год. италијански партизани убили Мусолинија
  • 30. април 1945. год. Хитлер извршио самоубиство
  • април 1945. год. у Сан Франциску основана Организација Уједињених нација
  • 2. мај 1945. год. снаге СССР-а освојиле Берлин
  • 9. мај 1945. год. безусловна капитулација Немачке (Дан победе)
  • јул-август 1945. год. конференција у Потсдаму (Стаљин, Черчил, Труман)
  • 6. август 1945. год. САД бациле атомску бомбу на Хирошиму
  • 9. август 1945. год. САД бациле атомску бомбу на Нагасаки
  • 2. септембар 1945. год. безусловна капитулација Јапана (крај Другог светског рата)
  • 1945. – 1946. год. Мировна конференција у Паризу

Југославија у Другом светском рату

  • 25. март 1941.год. Краљевина Југославија потписала приступање Тројном пакту
  • 27. март 1941. год. пуч официра војске Југославије у Београду против приступања пакту
  • 6. април 1941. год. Хитлер активирао Директиву 25 и отпочео напад на Југославију
  • 10. април 1941. год. у Загребу основана Независна држава Хрватска (Анте Павелић)
  • 17. април 1941. год. Југославија потписала капитулацију (крај Априлског рата)

Почетак устанка, грађански рат у Југославији, крај рата у Југославији

  • мај 1941. год. на Равној гори основана Југословенска војска у отаџбини (Равногорски или четнички покрет) – Драгољуб Дража Михаиловић
  • јун 1941. год. КПЈ основала Народноослободилачку војску Југославије (партизани) – Јосип Броз Тито
  • септембар-новембар 1941. год. основана Ужичка република
  • октобар 1941. год. почетак грађанског рата између партизана и четника
  • 1942. год. партизани формирали Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ)
  • 1943. год. битке на Неретви и Сутјесци
  • 29. новембар 1943. год. друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу
  • јануар 1944. год. четници у селу Ба одржали Светосавски конгрес
  • лето 1944. год. продор партизана из БиХ у Србију
  • јун 1944. год. састанак Тита и Шубашића на Вису
  • 20. октобар 1944. год. партизани и Црвена армија ослобађају Београд
  • 7. март 1945. год формирана заједничка влада са Титом на челу
  • 12 . април 1945. год. пробој Сремског фронта

Свет после Другог светског рата

  • април-мај 1945. год. у Сан Франциску одржана конференција Организације Уједињених Нација (24. октобар дан ОУН)
  • септембар 1947. год. у Пољској формиран Информбиро (престао са радом 1956. год)
  • април 1949. год. у Вашингтону формиран Северноатлатски пакт (НАТО), седиште Брисел
  • 1950-1953. год. Корејски рат
  • 1953. год. умире Стаљин
  • мај 1955. год. у Варшави формиран Варшавски пакт, седиште Москва (распуштен 1989. год)
  • април 1961. год. Кубанска нуклеарна криза
  • септембар 1961. год. у Београду основан Покрет несврстаних земаља
  • 1964-1975. год Вијетнамски рат

Крај Хладног рата

  • 1956. год. побуна у Мађарској
  • 1968. год. Прашко пролеће
  • 1985. год. на чело СССР-а долази Михаил Сергејевич Горбачов (почетак перестројке)
  • 1980. год. у Пољској настао покрет Солидарност
  • септембар 1989. год. после вишестраначких избора опозиција преузела власт у Пољској
  • 1989. – 1990. год. укидање комунизма у Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Мађарској
  • 1989. год. после демонстрација у Берлину долази до рушења Берлинског зида

–          октобар 1990. год. уједињење Немачке

  • децембар 1991. год. Русија, Белорусија и Украјина прогласиле независност и основале Заједницу независних држава – крај СССР-а
  • 1993. год. Чехословачка се поделила на Чешку и Словачку

Европске интеграције

  • април 1951. год. у Паризу основана Европска организација за угаљ и челик (чланови Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса)
  • 1957. год. у Риму ова организација прерасла у Европску економску унију (ЕЕУ)
  • јул 1967. год. ЕЕУ прерасла у Европску заједницу (ЕЗ)
  • 1973. год. у ЕЗ улазе Данска, Ирска и Велика Британија
  • 1992. год. ЕЗ мења назив у Европска унија (ЕУ)
  • 1995. год. у ЕУ улазе Аустрија, Финска и Шведска
  • јануар 1999. год. чланице ЕУ увеле евро као јединствену валуту (од 2002. год. јединствено средство плаћања)
  • 2004. год. у ЕУ улазе Словенија, Малта, Литванија, Летонија, Естонија, Пољска, Чешка, Словачка, Кипар и Мађарска
  • 2007. год. у ЕУ улазе Бугарска и Румунија

Југославија после Другог светског рата

  • август 1945. год. треће заседање АВНОЈ-а у Београду
  • 11. новембар 1945. год. избори у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ)
  • 29. новембар 1945. год. нова скупштина усвојила Декларацију о проглашењу републике – држава мења назив у Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ)
  • јануар 1946. год. донет први устав ФНРЈ
  • јул 1948. год. избија сукоб између Југославије и Информбироа – Југославија се окреће САД
  • 1950. год. донет Закон о управљању привредним предузећима (закон о самоуправљању)
  • 1952. год. КПЈ мења назив у Савез комуниста Југославије (СКЈ)
  • 1954. год. Југославија склапа војни савез са Грчком и Турском
  • 1955. год. нормализација односа Југославије и СССР-а
  • 1963. год. донет нови устав ФНРЈ – држава мења назив у Социјалистича Федеративна Република Југославија (СФРЈ)
  • 1966. год. Брионски пленум – смена Александра Ранковића
  • 1974. год. нови устав СФРЈ
  • 1980. год. умире Јосип Броз Тито

Распад Југосалвије

  • 1990. год. у Југославији одржани први вишестраначки избори
  • јун 1991. год. Словенија и Хрватска прогласиле независност (почетак рата у Хрватској)
  • април 1992. год. Босна и Херцеговина прогласила независност (почетак рата у БиХ)
  • 27. април 1992. год. Србија и Црна Гора основале Савезну Републику Југославију (СРЈ)
  • мај 1992. год. одлуком Уједињених нација СРЈ-и су уведене економске санкције (укинуте 1996. год)
  • 1995. год. потписан Дејтонски мировни споразум и мировни уговор у Паризу којим су завршени ратови у Хрватској и БиХ
  • 1998. год. војни сукоби на Косову и Метохији између Војске Југославије и Ослободилачке војске Косова
  • март – јун 1999. год. НАТО бомбардово СРЈ
  • септембар 2000. год. избори у Србији (победа Демократске опозиције Србије – ДОС)
  • јануар 2003. год. СРЈ променила име у Државна заједница Србија и Црна Гора
  • 12. март 2003. год у атентату убијен председник владе Србије Зоран Ђинђић
  • мај 2006. год. после референдума у Црној Гори Србија и Црна Гора постале независне државе
  • 2008. год. Скупштина Косова прогласила независност

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s