Традиционалне вредности и знања су наше непроцењиво благо. Традиција се одржава усменим преношењем и као део културне баштине има значајну улогу у очувању идентитета једног народа.
На часу Народне традиције ученици 2/5 и 4/5 одељења у Доњем Нерадовцу су истраживали на тему Школа – некад. Часу је присуствовао најстарији мештанин , осамдесетпетогодишњи Бошко Јовановић. Овај времешни чича је на занимљив и духовит начин освојио дечју пажњу и дочарао своје прве школске дане из давне 1937. године. Деда Бошко је био врло срећан у школи препуној ђака. Похвалио нам се својим школским доживљајима и истакао своју велику љубав према историји. Он је са великим жаром призивао своја сећања на учитеља Ивана и учитељицу Милинку. Са посебним емоцијама помињао је најбољу другарицу Вуку. Стасити деда је живописно казивао стихове јуначких песама, показујући нам шта су трајна знања и вредности једног одличног ђака. Туга и осмејак су се смењивали на његовом лицу када нам је сликовито дочарао како су нeкад ученици кажњавани у школи.
Ученици 2/5 и 4/5 одељења су са великим интересовањем и радозналошћу слушали нашег искусног госта и неизмерно уживали у његово ј интересантној причи. Велику заинтересованост за причу некадашњег ђака наше школе показали су својим многобројним питањима. Љубопитљиво су се интересовали да сазнају што више о нашој школи и ђацима из прошлости.
Вешто осмишљен и организован час Народне традиције, уз несебичну помоћ најискуснијег становника Доњег Нерадовца, ће сигурно помоћи ученицима да и надаље препознају вредности националног и културног блага и потребу непрекидног неговања културно- историјског наслеђа.
Поносно уважавамо наше прошле ђаке и радујемо се будућим успешним ученицима!
учитељица Лидија Новковић