Песме

,,Дува ветар, шуморе тополе

Шта би човек да му није школе.“                                                                                                            Д. Ерић Деца воле да пишу. Од најранијег детињства шарамо и пишемо на свој начин само нама знана слова. На прошлогодишњој промоцији Кристијан Јовић,сада ученик 5 разреда је потписивао књиге себе ословивши „малим песником“ ,  а само после годину дана можемо рећи да постаје „прави песник“  јер су сви песници у души деца. Његова збирка песама је доказ да је читање поезије и писање песама још увек актуелно међу децом. Кристијан воли да пише и машта, машта да је Петар Пан, Робин Худ, алас…

„Моја машта иде…

…веома далеко,

Ма бићу ја сигурно неко!“

У песми  „Др Деса“  можда нам наговештава своје будуће занимање. Али човек није састављен од снова већ и од реалних брига за сутрашњицу. Кристијан нам отвара своје срце и душу певајући о породичној љубави и бризи за свог родитеља:

„Звук сирене: мама и ја

уплаканих лица

стрепимо хоће ли

   опаку болест победити

мој најдражи татица.“

Васпитан у православном духу пева о Исусу Христосу и његовом васкресењу:

„Нека свака кућа

у весељу блиста

и срећно било

свима Васкрсење Христа.“

Свети Сава је вечна инспирација многим ствараоцима, па и њему. Верујемо да сте запазили да песма „Свети Јован“ излази из оквира историје. Размислите о овим стиховима и поруци коју шаље:

„Мучили су њега Турци

ал’ љубав према Христу

поможе му у тој муци.“

У  Кристијановим стиховима о природи примећујемо поређење:

„Жута поља жита

њишу се на ветру

попут узбурканог мора.“

У некима има епитета:  густа гора, зелени бор, плаво и чисто, а све то би се могло и насликати на сликарском платну. Неке стихове чак  можемо и  да ослушнемо, да им осетимо мирис:

„Кад се у мом селу

чује славуја пој

и бели багрем процвета

све чешће изнад глава

прозуји пчела рој.

Густи багремари покривени белим велом.

Опојни мирис шири се селом.“

У свум овим песмама о природи ми не сазнајемо неку нову истину о њој, него доживљавамо радост због песникове свеопште среће. Не треба заборавити све оцене,  молитве кад се не научи јер тако заборављамо део ђачког живота, а то сигурно не желимо. У  томе нам помажу Кристијанове песме јер активирају поред наших мисли и наше емоције,  машту,  враћају нас у школске клупе, библиотеку. Читајући их оживљавамо наше успомене из  ђачких дана:

„И мој дека зна

Шта је ђачка молитва.

Кад се не учи

друг се иза друга крије;

тихо се моли

да звоно зазвони;“

Песме „Србија“ , „Балкан“ , „Пчиња“  су родољубивог надахнућа.  У песми „Србија“  он износи свој лични доживљај отаџбине.  Његова Србија има најбољу ракију, шљиву пожегачу  и погачу.  Србија је богата и лепа и по свом рељефу  „красе је два ока плава то су Дунав и Морава.“  Она је распевана :

„чује се химна радника, сељака

радо је певушимо ја и бака.“

Ове песме и  песме о природи исткане су тананим осећањима љубави према свему одакле он потиче.  Опеване на њему својствен начин, у рими:

„Пчињом су очарани сви

а њеним мистеријама

и тајнама хвале се мештани.“

Сву љубав према родитељима,  драгим људима,  домовини,  животињама, природи,  наћи ћете у овој књизи. То показују и хипокористици (речи одмила):  татица,  мамица,  уја Неца,  Сашко несташко… Овим именима изражава љубав, нежност, блискост. Пева и о Марку Краљевићу, који је царске крви, које је у својим подвизима био први. У његовој песми као и у народним Марко је јунак, храбар, јаше коња Шарца. Марко је легенда која не зна за страх и има надљудску моћ. У књизи имамо и легенду о настанку Белог моста или Моста љубави, тј. о љубави Ајше и Стојана,  испричану на Кристијанов начин. Искреност,  срећа,  нежност,  заљубљеност исказују се стидљивим погледом. Те мале тајне,  заљубљени погледи,  а дечак  „задрхти, затрепери“ ,  „поцрвени и тешко дише“ кад је у близини симпатије.  Да би нам је дочарао, у опис укључује низ визуелних и звучних појединости и пореди је са оним што је најлепше, најслађе, најмилије:

„…весела и чила

ко из бајке вила.

Коса јој је плава,

глас нежан као

цвркут птица…“

Искрено и помало збуњено поставља читаоцу питање: „Да ли је то љубав, људи?“ Песник преувеличава интензитет радње да би у нама изазвао то осећање сличне јачине и успева у томе. Свако дете у себи носи радост,  љубав,  срећу и тугу,  али је мало оне деце која то могу да уз помоћ „чаролије“ пренесу на папир.  Кристијан поседује чаролију,  моћ,  Божји дар,  да са мало речи каже много. Његове устаљене фразе: „вита јела,  густи бор, пчела рој.  Снег покрио оближњи брег…“  и његови стихови нису прошли неопажено јер је освајао  награде на многим литерарним конкурсима. Његов једноставан поетски говор, искрен и неусиљен,  показатељ је да је на добром путу да постане велики песник.  Песме су окићене епитетима,  поређењима,  свој таленат радом  ће усавршавати,  богатити метафоричност израза и његови стихови добиће на вишезначности и вредности. Браво,  Кристијане! Само храбро на путу до звезда!

Тијана Ђокић

Сузана Зафировић Поцевски

Ево неких  Кристијанових   песама:

Тата

                                                      Звук сирене: мама и ја

уплаканих лица

стрепимо хоће ли

опаку болест победити

мој најдражи татица.

Молим се  да ми

вера буде јака

и да Господ бог помогне

да у овим тешким

тренуцима издржи мој тата.

Молимо се свако вече

да се деси чудо

да се нама тата врати са осмехом

на лицу и загрли мене

и моју мамицу.

И ко у свакој бајци

сретан крај.

Долази нам тата насмејан.

Љуби нас све редом и

каже да од живота

са нама нема ничег вредног.

                          Христос васкресе, радост донесе

Освануо је диван дан.

Сањао сам чудан сан.

Победио је Христос смрт

и отворио рајски врт.

Узимам ново одело са столице

а црвено јаје се

смеши са полице.

По кућама се чује

радост и граја

сва деца радосно

куцкају јаја.

Нека свака кућа

у весељу блиста

и срећно било

свима Васкрсење Христа.

Стиже Нова година пркосна и поносна, дариваће нам поклоне, нек се жеље све испуне  

                             У овој чаробној ноћи

дешавају се нестварне

ствари ко из бајке,

жапци се претварају у принчеве,

вештице у виле,

а вите јеле испод снега

своје гране свиле.

У поноћ добро побеђује зло,

од првих пахуља побелело тло.

Госпођа Нова година

са омаленим декицом

у црвеном оделу и

прелепим ирвасима

дели поклоне свима.

Дошла је година Нова

подарила поклоне свима

и све наше снове испунила.

 

                                                   Зима

Падао је целе ноћи

снег и покрио

оближњи брег.

Стигла је зима

у мој крај, у мој дом,

а ја терам само по свом.

Брежуљак бели чека нас,

а са нама  може и мој пас.

Мени баш   лепо стоје шал и капа,

а на клизалишту је  најсмешнији мој тата.

                            

                                                Свети Јован

У сиромашном селу

родио се Јован.

Прва љубав и једина

била му вера силна.

Стигоше га тешке муке

и он паде у турске руке.

Мучили су његаТурци

ал’ љубав према Христу

                                          Зимски дани

Највише волим кад

смо сви скупа и

кад је на столу

топла супа.

Топла супа и врео чај,

све је бело

и подсећа на рај.

А изнад моје куће

брдо мало,

за санкање је душу дало.

Брдашце изгледа као

неки цвет,

од шарених  капа не види се снег.

Кровове иње краси,

а саоница тихо клизи.

Снешко Белић

У мој град дошао је

господин „Снешко“,

а можда и Смешко,

ко ће га знати

кад га пуно деце прати.

На глави, уместо шешира шерпа,

а уместо носа шаргарепа,

баш је он прилика нека.

Носи шал црвени,

дугмићи на оделу

му дрвени.

На дечјем лицу

осмех и цика.

Зар то није дивно,

o, смешног ли  лика!

Свети Сава

Просветитељ је прави

реч је о Светом Сави.

Учио је наше претке

шта су књиге свете.

Веровао он у Бога

и волео ближњег свога.

Одрекао се краљевства свога

зарад вере у бога.

Школски дани 

Школски дани су увек

           насмејани и раздрагани.

                Учимо, певамо,

                           испред табле знањем севамо.

                               Мали смо попут мрава,

                 вредни, марљиви

                и понекад шаљиви.

                   Где један стане,

                        ту други продужи и

                     свако се са сваким дружи.

                                      Сви за једног, један за све

                                 кажу ми да су  то најбоље године.

 Библиотека  

У школи кутак мали

на полицама књиге поређали.

Заједно су Грим и Гете,

за њих је чуло свако дете.

Има књига и о Вуку

он је смислио нашу азбуку.

Поучне књиге написа чика Јова Змај

Његови „Ђулићи“ имају посебан сјај.

У старим књигама змајеви постоје

ал’ се њих деца не боје.

  

Ђачка молитва 

И мој дека зна

шта је ђачка молитва.

Кад се не учи,

друг се иза друга крије.

Тихо се моли

                                      да звоно зазвони,

да крај часу дође

и да кући пође.

Молимо се

за друга и другарицу

да науче песмицу

и добију петицу.

 

 

Анђео

Васиона сама зна

колико анђеле тебе волим ја.

Често се питам да ли си

анђео или добра вила

јер обоје имате крила.

Ти их немаш, а немам их ни ја,

а од твог погледа лебдим ја,

то се зна.

Да ли се те ствари чудне

Дешавају мени или  свима,

а због стида

не признајемо девојчицама.

 

Др Деса

 

Знам ја, зна дете свако

ићи доктору није лако.

Докторка Деса је фаца права

од њених таблета не боли глава.

Са инјекцијама се посвађала давно

па зар то није сјајно!

За разговор је увек спремна

зато су јој деца верна.

Њена парола је:

Сируп и топла супа

и хајде, сви кући, скупа!

Машта може свашта

Маштам да сам алас,

али ме плаши велики талас.

Некада маштам да сам

Робин Худ и пењем

се на велики дуд.

Маштао сам  да сам

и директор школе

али ме деца баш и не воле!

Моја машта иде

преко седам мора

и још толико гора,

иде она веома далеко,

ма, бићу ја сигурно неко!

Петар Пан

Један је сан

да сам Петар Пан.

Да летим изнад мора

и још неколико гора.

Да упознам добру вилу

и да јој шапућем у крилу.

Да се борим против

капетана Куке и да

потражим помоћ

од бака Вуке.

Да живим у земљи чуда

и скидам малог меду са дуда.

Да се шетам на дасци

изнад крокодила,

а да га претходно

зачара мала вила.

Србија

 

Моја је земља Србија

тамо је најбоља ракија.

Шљивовица, пожегача

и врела погача.

Опанак је симбол села

поноси се земља цела.

Застава шарене боје

орлови јој лепо стоје.

Србију красе два ока плава,

то су Дунав и Морава.

Чује се химна радника, сељака,

радо је певушимо ја и бака.

Мост љубави

 

Заљубила се Ајша

у Стојана.

Стојан је био момак

 висок и леп,

Ајша вита јела;

љубав њихова

несрећно увела.

Била је то љубав

између две вере

и два бога

у то се време

страдало због тога.

Тако се и зби

страшни Селим бег

 их уби.

Где се немили догађај зби

Бели мост се узвиси

као сведок 

Краљевић Марко

 

Било је то давно

родио се Краљевићу  Марко.

Царске је био крви

у свему  био први.

Јахао је коња Шарца

волео да се бије,

а понекад и да попије.

Јео хлеб испод сача

често се хватао мача.

Тукао је Турке редом,

а највише средом.

Имао је надљудску моћ.

Да ли се плашио кад падне ноћ?

Балкан

О Балкану певају сви

па зашто не бисмо и ми.

На Балкану је много земаља

радника, сељака,

али и малих поносних ђака.

На Балкану

мало по мало избије рат.

Више је тога доста.

Од сада ће свако свакоме

да буде брат.

Боје више важне неће бити

на Балкану љубав ће се ширити.

Једно небо за све нас.

Под њим слободно

живећемо ја и мој пас.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s